Kad od boli i osvete nastane umjetnost

Roman “Komad malog” Elize Clark, originalno objavljen 2020. godine, a u prevodu Mirte Jurilj na hrvatski 2023., najavljen je kao debi britanske milenijalke čija će književnost moći da zadovolji one koje je razočarala “razvikana”, kako čitamo u blurbu, Irkinja Sally Rooney. Dugo je prošlo otkad je Sally Rooney bila na vrhuncu popularnosti – uzmimo da je to bilo 2018. godine, kad je objavljen njezin roman “Normalni ljudi”, nakon debitantskih “Razgovora s prijateljima”, koji su je učinili poznatom. Mada je nastavila da piše, instablogerke su nastavile da njezine knjige kratko, pohvalno prikazuju uz atraktivne fotografije, a izdavači da na cegere i šolje štampaju artwork s korica, istina je da se već osetila potreba za nešto drugačijom, možda malo manje blaziranom književnošću. Mada spadam u fanove Sally Rooney, barem u fanove njezina prva dva romana, kod kojih sam stala, u kontekstu literarno i tematski drugačijeg, moćnog teksta Elize Clark, Sally Rooney zaista deluje blazirano (o odnosu književnosti Elize Clark i Sally Rooney detaljnije sam pisala nedavno za portal Booksa).

Protagonistkinja “Komada malog” je Irina Sturges, fotografkinja fokusirana na takozvanu fetiš umetnost, koja se bliži tridesetoj i radi u kafiću dok čeka svoju prvu veliku izložbu nakon perioda stagnacije. Njezin umetnički metod zasniva se na skautovanju muškaraca svih godina, ali nekonvencionalno zanimljivog izgleda, u javnim prostorima, da bi ih potom fotografisala u submisivnim kontekstima u svojoj garaži, koju naziva studijom.

“Način na koji ste se ovde poigravali s pristankom je predivan”, reći će jedna kritičarka nakon izložbe, ali čitaoci tad već znaju da se Irina s pristankom ne poigrava – bilo da je u pitanju fizičko ili seksualno nasilje, Irina svoje modele stavlja u situacije na koje nisu unapred pristali (njezin umetnički uzor je Pasolini). Iz ove parafraze, “Komad malog” kao roman i sam može delovati poput nekakve “fetiš umetnosti”. Ali nije tako: osim o Irininoj umetničkoj praksi, mi čitamo o njezinu odnosu s majkom (veoma problematičnom), o njezinu odnosu s najboljom prijateljicom (problematičnom) i o njezinoj prošlosti (problematičnoj, pogodili ste – u toj prošlosti nalazi se klica njezina agresivnog ponašanja u sadašnjosti), usput stvarajući sliku junakinje koja, mada nekarakteristična kako za književnost, tako i za stvarnost, ipak počinje da deluje kao pravo, punokrvno ljudsko biće.

U vezi s tim, roman Elize Clark uzima za junakinju ne samo ženu koja, umesto da bude žrtva, postaje agresor, nego na mnogo prizemnijem, realističnijem značenjskom nivou dela ženu koja beži od muškaraca dok je oni jure (a ne obrnuto), ženu koja vara (umesto da bude varana), ženu kojoj je na prvome mestu karijera (a ne brak). Utoliko Eliza Clark daje prostora tipu žene koji, ako je i u samoj stvarnosti nešto ređi od onog drugog, suprotnog tipa, u književnosti je još ređi, osim ako se ne radi o knjigama koje su napisali muškarci, a u kojima su žene svedene na objekat obožavanja (unekoliko pojednostavljen opis situacije, ali shvatate poentu). Upravo je to razlog zbog kojega se kao pozitivna navodi razlika između Elize Clark i njezine “prethodnice” Sally Rooney, u čijem se prvom romanu nesigurna studentkinja iz radničke porodice zaljubljuje u desetak godina starijeg, oženjenog, bogatoga glumca.

U blurbu “Komada malog” pominje se da je roman Elize Clark feministički. Autorka zaista veoma nijansirano otvara i obrađuje neke važne feminističke teme, uključujući, kako ste već mogli da pretpostavite, i onu u vezi s #metoo pokretom, postavljajući pitanje: ako to radi žena, koja je fizički slabija i istorijski/i dalje društveno ugnjetavana, da li je to onda u redu? Ili, drugačije rečeno: ako neko ko je ranije bio žrtva sad postane nasilnica, da li je to opravdano? Ova pitanja deluju kao da se odmah mogu odbaciti – odgovor je ne, i to je to. Ali u pitanju je roman koji ta pitanja, i još mnoga druga, uobličava na literarno izuzetno efektan način, pokazujući da je ponekad ono najjednostavnije u stvari najsloženije, i obrnuto. Istovremeno, u pitanju je knjiga koja se ne ispušta iz ruke. Ovaj efekat omogućava i činjenica da u središtu radnje leži misterija koja se, kako se bližimo kraju, pretvara u triler (šta je tačno u pitanju, neću odati, ali napomenuću da ima veze, kao i u svakom trileru, s ubistvom). Osim toga, mada stepen u kome ćete moći da se poistovetite s Irinom ipak zavisi od vaše ličnosti i iskustva, nesumnjivo je da će svi čitaoci, što više budu otkrivali o Irininim potisnutim, neizrečenim patnjama, više biti u stanju da razumeju njezine umetničke i životne izbore.

Mada se Irina ne zaljubljuje u bogatog starijeg muškarca (nego će je privući mlađi radnik u Tescu), pokazaće se da pitanje novca, pitanje klase i klasnog srama nije tako strano ni ovoj knjizi. Irinina porodica je nouveau riche i živi u Newcastleu, umetničkim svetom Londona kreću se izuzetno, nama nezamislivo, bogati ljudi s nasleđenim privilegijama. Mada na prvi pogled veoma samouverena i čak arogantna, Irina u stvari pati od osećaja niže vrednosti. Misterija/triler, stilski i motivski uspešno, slojevito literarno delo, psihološka studija ličnosti, društveni komentar, duhovito i zabavno štivo za slobodno vreme – sve to, i mnogo više od toga, jeste roman “Komad malog”, roman koji je Eliza Clark napisala s manje od 30 godina.